Karijera pravnika: posao sa pravosudnim ispitom, plate i uslovi rada

Karijera pravnika u Srbiji: kako pronaći posao sa pravosudnim ispitom i šta očekivati

Kada pravnik položi pravosudni ispit, često se očekuje da će vrata sama da se otvore. U praksi se dešava nešto drugačije: ponuda postoji, ali je rasuta, uslovi se veoma razlikuju, a očekivanja poslodavaca nisu uvek jasno formulisana. Mnogi pravnici sa položenim ispitom i solidnim radnim iskustvom i dalje traže posao mesecima, dok neki brže dođu do prilike zato što su znali gde da traže, kako da predstave svoje znanje i šta realno mogu da očekuju.

Ovaj tekst je namenjen onima koji razmišljaju o promeni posla, ulasku u banke, advokatske kancelarije, javno beležništvo, izvršiteljske kancelarije ili agencije za naplatu. Cilj nije da se ponudi univerzalan recept, jer tržište rada za pravnike zavisi od grada, oblasti prava, jezičkih veština, prethodnog iskustva i, nažalost, često i od poznanstava. Cilj je da se što realnije sagledaju opcije, plate, uslovi rada i koraci koji mogu povećati šanse za dobar posao.

Zašto je promena posla za pravnika složena odluka

Pravnička profesija nije monolitna. Rad u sudu, javnom tužilaštvu, advokaturi, javnom beležništvu, izvršiteljskoj kancelariji, banci, osiguranju, privrednom društvu ili državnoj upravi donosi sasvim različite svakodnevne zadatke. Neko želi dinamiku, ročišta, kontakt sa strankama i samostalnost. Neko drugi želi fiksno radno vreme, stabilnu platu, procedure i manje neposrednog pritiska javnosti.

Zbog toga pitanje „gde konkurisati“ nema smisla bez prethodnog pitanja: šta je za mene dobar posao. Za jednog pravnika dobar posao znači visoku platu, čak i uz prekovremeni rad i radne subote. Za drugog je dobar posao onaj koji se završava u predviđeno vreme, čak i ako je plata niža. Za trećeg je presudna mogućnost učenja, mentorstva i napredovanja. Za četvrtog je najvažnije da posao uopšte postoji, jer dugotrajna nezaposlenost stvara dodatni pritisak.

Kod traženja posla često se mešaju tri različita problema: nedostatak oglasa, nedostatak odgovora na prijave i nepovoljni uslovi kada do ponude dođe. Prvi problem je tržišni, drugi je često kombinacija selekcije i prezentacije kandidata, a treći je pitanje pregovaračke pozicije. Pravnik sa položenim pravosudnim ispitom ima prednost u odnosu na kandidata bez njega, ali ta prednost nije automatska. Poslodavci često traže i iskustvo, poznavanje engleskog jezika, sposobnost samostalnog rada, poznavanje kancelarijskih alata, vozačku dozvolu ili spremnost na terenski rad.

Šta danas traži tržište rada za pravnike

Na tržištu se mogu izdvojiti nekoliko grupa poslodavaca. Prva grupa su banke i finansijske institucije, koje zapošljavaju pravnike u pravnim službama, sektorima za kreditne poslove, naplatu, usklađenost, ljudske resurse, sporove i korporativne poslove. Druga grupa su privredna društva različitih veličina, od malih firmi do velikih sistema, gde pravnik često pokriva više oblasti: ugovore, radne odnose, nabavke, sporove, korporativno upravljanje i saradnju sa spoljnim advokatima.

Treća grupa su advokatske kancelarije, od manjih porodičnih praksi do većih timova koji rade za privredne klijente. Četvrta grupa su javno beležništvo i izvršiteljske kancelarije, gde je posao često proceduralan, obiman i vezan za rokove. Peta grupa su agencije za naplatu, koje poslednjih godina zapošljavaju više pravnika i administrativnog osoblja. Šesta grupa je javni sektor: sudovi, tužilaštva, uprave, fondovi, inspekcije i lokalne samouprave, gde su procedure jasnije, ali su konkursi ređi i često vezani za formalne uslove.

Zajednički imenilac svih ovih opcija je da se od pravnika očekuje više od diplome. Traži se dobro znanje engleskog jezika, bar osnovna informatička pismenost, sposobnost rada pod pritiskom, uredno izražavanje i razumevanje poslovnog konteksta. Za pozicije u međunarodnim ili velikim domaćim sistemima često se traži i poznavanje pravnog engleskog, sposobnost čitanja propisa na stranom jeziku i razumevanje korporativne kulture. Za javni sektor su važni formalni uslovi, položen stručni ispit i tačno definisano radno iskustvo.

Posebno treba naglasiti da pravosudni ispit nije isto što i advokatski ispit, javnobeležnički ispit ili izvršiteljski ispit. Svaki od njih otvara različita vrata i ima različitu cenu koštanja, kako finansijsku tako i vremensku. Pravnik koji želi da radi u advokaturi treba da razume da je advokatski ispit često neophodan za samostalan rad, ali i da sam upis u komoru, osiguranje i početna oprema kancelarije predstavljaju ozbiljan trošak. Sa druge strane, posao u banci ili privrednom društvu može biti dostupan i bez advokatskog ispita, ali sa pravosudnim ispitom kao jasnim plusom.

Banke kao poslodavac za pravnike

Rad u banci je za mnoge pravnike atraktivan jer nudi stabilnu platu, uređene procedure, dodatne beneficije i mogućnost napredovanja kroz različite sektore. Pravnik u banci ne radi samo jednu vrstu posla. U zavisnosti od organizacije, može da sastavlja i pregleda ugovore, učestvuje u kreditnom procesu, priprema dokumentaciju za osiguranja, bavi se naplatom potraživanja, radi na radnopravnim pitanjima, komunicira sa advokatima i sudovima ili pruža podršku sektorima za usklađenost i upravljanje rizikom.

Prednost banaka je što često imaju jasnu hijerarhiju, obuke i mogućnost prelaska na drugu poziciju unutar sistema. U nekim sredinama se čak smatra da je lakše napredovati promenom radnog mesta unutar banke nego čekanjem unapređenja na istoj poziciji. To može biti dobra strategija za pravnika koji želi dugoročnu karijeru u finansijskom sektoru. Nedostatak je što je posao često veoma proceduralan, sa mnogo kontrola, odobrenja i internih pravila. Onaj koji voli samostalnost, brze odluke i neposredan kontakt sa strankama može se osećati sputano.

Plate pravnika u bankama variraju u zavisnosti od pozicije, iskustva, grada i veličine sistema. Početne pozicije mogu biti skromnije, dok pozicije u centralnim pravnim službama, sektorima za kreditne poslove ili korporativno pravo mogu biti znatno bolje plaćene. Često se pominje i razlika između fiksne plate i bonusa, ali bonusi nisu zagarantovani i zavise od rezultata, procene rukovodilaca i poslovne politike. Zato je pri razgovoru važno pitati šta ulazi u bruto i neto iznos, da li postoji varijabilni deo, kako se meri uspeh i da li su prekovremeni rad i rad vikendom plaćeni.

Kultura u bankama može biti veoma različita. U nekim sredinama vlada mirnija atmosfera i jasna podela posla, a u drugima je prisutan stalni pritisak rokova, ciljeva i internih kontrola. Za pravnika koji dolazi iz advokature banka može delovati dosadno i sporo. Za pravnika koji dolazi iz haotičnog privatnog sektora, banka može delovati kao ozbiljno uređen sistem. Najbolje je ne suditi na osnovu opšteg utiska, već na osnovu konkretnog opisa posla, nadređenih, tima i očekivanja.

Advokatske kancelarije: dinamika, učenje i cena ulaska

Advokatska kancelarija je za mnoge pravnike prvi izbor jer nudi raznolikost, kontakt sa sudovima, samostalnost i mogućnost da se vremenom gradi sopstvena klijentela. Rad u advokaturi može biti izuzetno poučan, posebno za mlade pravnike koji žele da vide kako se teorija pretvara u konkretne podneske, ročišta, pregovore i savete klijentima. Međutim, uslovi rada su veoma neujednačeni. U manjim kancelarijama pravnik često radi više različitih poslova, dok se u većim timovima posao deli po oblastima.

Kod zapošljavanja u advokaturi često su presudni preporuka, lični kontakt i utisak na razgovoru. Oglasi postoje, ali nisu uvek jedini put. Neki advokati primaju kandidate preko poznanstava, neki preko formalnih konkursa, a neki kombinuju oba pristupa. Za kandidata je važno da ima uredan CV, jasno definisano oblast interesovanja i realna očekivanja. Ukoliko se prijavljuje za pripravničku poziciju, treba da zna da pripravnički staž u advokaturi može biti plaćen, delimično plaćen ili, nažalost, volonterski. To zavisi od kancelarije, grada i trenutne potrebe za kadrom.

Rad u advokaturi često podrazumeva prekovremeni rad, posebno kada su u pitanju rokovi, pripreme za ročišta ili veći projekti. Nije neuobičajeno da se radi i subotom, iako to nije pravilo za svaku kancelariju. Kandidat treba da pitа jasno: koje je radno vreme, da li se dežurstva i prekovremeni rad plaćaju, kako se mere performanse, da li postoji mentorstvo i kakva je politika godišnjih odmora. Ako je kandidat u fazi života kada mu je važna stabilnost i vreme za porodicu, advokatura može biti zahtevna, ali ne mora nužno biti nekompatibilna. Ključno je pronaći sredinu koja ima uređena očekivanja.

Jedna od čestih dilema je da li u advokaturi vredi raditi kao saradnik sa položenim pravosudnim ispitom, a bez advokatskog. Odgovor zavisi od kancelarije. Neke kancelarije zapošljavaju saradnike koji nisu u advokatskoj komori, ali im ne daju samostalno zastupanje na ročištima. Druge traže advokatski ispit ili bar spremnost da se položi u dogledno vreme. Za dugoročnu karijeru u advokaturi, advokatski ispit i upis u komoru obično su neophodni koraci, ali nisu jedini. Izgradnja reputacije, klijenata i specijalizacija traju godinama.

Javni beležnici: stabilnost, procedura i visoka odgovornost

Rad kod javnog beležnika privlači pravnike koji žele stabilniji radni ritam, jasne procedure i manje aktivnog zastupanja pred sudom. Javno beležništvo obuhvata sačinjavanje i overu isprava, solemnizaciju ugovora, ostavinske postupke i druge poslove poverene zakonom. Posao je odgovoran, formi i rokovima sklon, a greške mogu imati ozbiljne posledice. Zbog toga poslodavci često traže pažljivost, preciznost i sposobnost da se radi po utvrđenoj proceduri.

Plate u javnobeležničkim kancelarijama variraju. U manjim sredinama i na početnim pozicijama mogu biti skromne, dok u većim gradovima i kod iskusnijih saradnika mogu biti znatno bolje. Često se pominje i razlika između prijavljenog iznosa i stvarnog primanja, ali to je osetljiva tema i svakako je treba proveriti kroz konkretan razgovor. Ono što je sigurno jeste da posao može biti veoma obiman, sa dosta prekovremenog rada i direktnog kontakta sa strankama koje su često pod stresom. Za nekoga ko voli mirniji, predvidiv rad, to može biti dobra opcija. Za nekoga ko želi dinamiku advokature, može biti previše administrativno.

Za napredovanje u javnom beležništvu značajan je javnobeležnički ispit, kao i iskustvo u kancelariji. Pravnici koji žele da jednog dana postanu javni beležnici treba da planiraju dugoročno, jer je proces zahtevan i zavisi od raspoloživih mesta. Rad kod javnog beležnika može biti odlična škola procedure, odgovornosti i preciznog sastavljanja isprava, čak i ako kandidat kasnije ode u drugu oblast.

Izvršitelji i pomoćnici izvršitelja: terenski rad i specifični uslovi

Rad u izvršiteljskim kancelarijama često se pominje kao jedna od dostupnijih ulaznih opcija za pravnike, ali treba znati šta taj posao zaista podrazumeva. Pored kancelarijskog rada, postoji i terenski rad, obilazak adresa, popis imovine, komunikacija sa dužnicima i saradnja sa drugim organima. To nije posao za svakoga. Zahteva organizovanost, smirenost, sposobnost da se postupa po proceduri i spremnost na susret sa teškim životnim situacijama.

Početne plate u izvršiteljskim kancelarijama mogu biti niske, posebno za pomoćnike i administrativno osoblje. Pravnici sa položenim pravosudnim ispitom mogu imati bolje uslove, ali ni to nije pravilo. Neke kancelarije nude fiksnu platu, neke kombinaciju fiksnog dela i stimulacije, a neke minimalna primanja uz obavezu terenskog rada. Pre prihvatanja ponude treba pitati koliko je terenskog rada, da li postoje dežurstva, kako se pokrivaju putni troškovi i da li je rad vikendom obavezan.

Izvršiteljski ispit može biti dodatna prednost, ali nije uvek uslov za početak rada. Za pravnika koji želi da razume procesnu stranu naplate, izvršiteljska kancelarija može biti korisno iskustvo. Za onoga koji traži miran i predvidiv posao, terenski deo može biti veliki minus. Zato je važno da kandidat unapred razjasni šta ga čeka, umesto da se očekivanja formiraju samo na osnovu naziva pozicije.

Agencije za naplatu: rastuća niša sa svojim pravilima

Agencije za naplatu poslednjih godina zapošljavaju veći broj pravnika i administrativnih radnika. Posao može uključivati pravnu obradu predmeta, pripremu opomena, komunikaciju sa dužnicima, pregovaranje o otplati, pripremu dokumentacije za sudske postupke i saradnju sa advokatima. Za pravnike koji nemaju iskustvo, ovo može biti način da uđu u posao, nauče osnove naplate i steknu radnu rutinu. Za one koji traže dublju pravnu praksu, posao može biti previše repetitivan.

Uslovi rada u ovoj oblasti veoma variraju. Neke agencije imaju uređene procedure, obuke i timski rad, dok druge funkcionišu po principu ostvarenih rezultata i stalnog pritiska na broj naplata. Plate mogu biti kombinacija fiksnog dela i bonusa, što može biti motivaciono, ali i stresno ako je osnovni deo nizak. Kandidat treba da pita kakva je struktura zarade, da li postoje dnevni ili mesečni ciljevi, kako se proces meri i kakva je pravna podrška zaposlenima. Takođe je važno znati da li se posao svodi na telefoniranje i podsetnike ili uključuje ozbiljniji pravni rad.

Privatni ili javni sektor: kako odabrati

Kada se poredi privatni sektor i javni sektor, najčešće se pominju stabilnost, plata, radno vreme i mogućnost napredovanja. Javni sektor često nudi fiksno radno vreme, planiran godišnji odmor, jasne platne razrede i veću sigurnost radnog mesta. Sa druge strane, proces zapošljavanja može biti spor, napredovanje zavisi od formalnih uslova i raspoloživih mesta, a kultura može biti birokratska.

Privatni sektor brže reaguje, često nudi veće mogućnosti za učenje i napredovanje, ali može zahtevati veću fleksibilnost, prekovremeni rad i veću ličnu odgovornost za rezultat. U nekim privatnim firmama radi se i subotom, posebno u advokaturi, naplati, osiguranju i prodajno orijentisanim poslovima. U drugima je radno vreme uređeno i prekovremeni rad se plaća. Zato generalizacija nije korisna. Treba gledati konkretnog poslodavca, opis posla, tim i način na koji se mere rezultati.

Ako je kandidatu prioritet porodica i slobodno vreme, javni sektor ili uređena korporativna sredina mogu biti bolji izbor. Ako želi brz rast, raznolikost i spremnost na veći rizik, privatni sektor može dati više prilika. Ako želi da jednog dana radi samostalno, advokatura može biti najbolja škola, ali i najzahtevnija finansijski na početku. Ne postoji univerzalno bolji izbor, postoji samo bolji ili lošiji spoj sa ličnim prioritetima.

Kako proceniti ponudu i zaštititi se

Kada ponuda konačno dođe, mnogi kandidati je prihvataju prebrzo jer su dugo čekali. To je razumljivo, ali može dovesti do razočarenja. Pre prihvatanja posla treba razjasniti nekoliko stvari. Prvo, kakva je vrsta ugovora: ugovor o radu, ugovor na određeno vreme, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili neka druga forma. Drugo, kolika je bruto i kolika neto plata, da li postoji bonus, kako se obračunavaju prekovremeni sati i da li se putni troškovi i topli obrok refundiraju. Treće, kakvo je radno vreme, da li se radi subotom, da li postoji dežurstvo i koliko se često ostaje posle radnog vremena.

Četvrto, koje su stvarne obaveze i kome će kandidat odgovarati. Naziv pozicije može biti širok, a stvarni posao može uključivati i administrativne zadatke koji nisu jasno opisani. Peto, da li postoji mentorstvo i obuka. Za pravnika na početku karijere to je veoma važno, jer prve godine formiraju navike i pristup poslu. Šesto, kakva je politika godišnjih odmora, bolovanja i odsustva. Sedmo, da li postoji mogućnost napredovanja i pod kojim uslovima.

Ova pitanja nisu znak nepoverenja, već profesionalna provera. Ozbiljan poslodavac će imati jasne odgovore ili će bar pokazati spremnost da ih razjasni. Ako se na razgovoru izbegavaju konkretni odgovori o plati, radnom vremenu i opisu posla, to može biti znak opreza. Isto važi i za situacije u kojima se od kandidata očekuje da radi više različitih poslova, a da to nije unapred definisano. Pravnik treba da ceni svoje vreme i znanje, ali i da bude realan u pogledu tržišnih uslova.

Traženje posla: strategija za pravnike sa pravosudnim ispitom

Traženje posla za pravnike ne bi trebalo da se svede na slanje CV-ja na sve oglase redom. To može da stvori osećaj aktivnosti, ali retko daje najbolje rezultate. Bolja strategija je podeliti prijave na nekoliko grupa: poslovi u struci koji su dugoročno dobri, poslovi u struci koji su dobri za prelazni period, poslovi koji nisu u struci, ali omogućavaju preživljavanje, i poslovi u koje kandidat ulaže dodatno, kroz preporuke i direktan kontakt. Svaka grupa zahteva drugačiji CV i drugačiji pristup razgovoru.

CV treba da bude jasan, bez previše opštih fraza, sa naglašenim konkretnim znanjima i iskustvima. Za pravne pozicije posebno su važni oblasti rada, samostalnost u izradi podnesaka, iskustvo u komunikaciji sa sudovima i institucijama, poznavanje stranih jezika i kancelarijskih alata. Ako kandidat ima pravosudni ispit, to treba jasno navesti. Ako ima položen advokatski, javnobeležnički ili izvršiteljski ispit, i to treba da bude vidljivo. Ako nema iskustvo, treba naglasiti volonterski rad, praksu, simulacije, studentske aktivnosti i spremnost na učenje.

Pored oglasa, korisno je pratiti i direktne pozive kancelarijama, bankama, notarima i izvršiteljima. Ne treba slati masovne poruke bez konteksta, ali kratak, uredan i konkretan upit može biti efikasan. Preporuke su važne, ali nisu jedini put. Kandidat koji pokaže ozbiljnost, pripremljenost i realna očekivanja ostavlja bolji utisak od onoga koji samo pita da li ima mesta. Kada se dobije razgovor, treba se pripremiti: proučiti poslodavca, razumeti oblast rada, pripremiti primere iz iskustva i unapred razmisliti o odgovorima na pitanja o plati, motivaciji i planovima.

Važno je i strpljenje, ali ne pasivno. Ako dugo nema odgovora, treba menjati taktiku: proširiti oblasti, doraditi CV, tražiti povratnu informaciju, koristiti dodatne obuke i networking. Ponekad je korisno prihvatiti posao koji nije idealan, ali donosi prihod, radni staž i iskustvo, a paralelno nastaviti traženje boljeg. To nije nužno kompromis sa karijerom. To može biti privremeni korak koji smanjuje finansijski pritisak i otvara prostor za kvalitetnije odluke.

Realna očekivanja o platama pravnika

Plate pravnika se veoma razlikuju i nije ih moguće svesti na jedan broj. U praksi se često sreću početne plate koje su niske u odnosu na odgovornost i obrazovanje, posebno u manjim sredinama, advokaturi, izvršiteljskim kancelarijama i javnobeležničkim kancelarijama. Sa druge strane, pozicije u većim kompanijama, bankama, korporativnim pravnim službama i specijalizovanim advokatskim timovima mogu biti znatno bolje plaćene. Razlika često nije samo u znanju, već i u tržišnoj potražnji, gradu, poznavanju jezika i sposobnosti da se preuzme odgovornost.

Kandidat treba da ima realna očekivanja, ali i da ne potcenjuje sebe. Ako konkurencija pristaje na niske uslove, poslodavac će lako zaključiti da može da ponudi manje. To ne znači da pojedinac treba da odbije svaku ponudu koja nije idealna. Znači da treba da zna svoju donju granicu i da je jasno obrazloži. Ponekad je bolje prihvatiti nižu platu uz mogućnost brzog napredovanja i učenja, nego čekati savršenu ponudu mesecima. Ponekad je bolje odbiti ponudu koja je previše niska, jer dugoročno iscrpljuje i obezvređuje znanje.

Kod razgovora o plati treba biti konkretan, ali ne agresivan. Može se reći: „Moja očekivanja su u okviru tržišnog raspona za ovu poziciju, uzimajući u obzir moje iskustvo i odgovornosti. Molim vas da mi pojasnite strukturu primanja i mogućnosti napredovanja.“ Time se razgovor vodi ka činjenicama, a ne ka nagađanju. Ako poslodavac ne želi da navede okvir, kandidat može tražiti da čuje raspon za poziciju i da nakon toga iznese svoja očekivanja. Pregovaranje je veština i nije nepristojno pitati ono što je bitno za život.

Karijera na duge staze: šta zaista gradi vrednost pravnika

Na duge staze, karijera pravnika ne zavisi samo od prvog posla. Zavisi od sposobnosti da se uči, prilagođava i gradi poverenje. Pravnik koji zna da piše jasno, razume poslovni kontekst, poštuje rokove i ume da komunicira sa različitim ljudima ima prednost, bez obzira na oblast. Specijalizacija je korisna, ali i previše uska specijalizacija može ograničiti mogućnosti. Kombinacija opšteg pravnog znanja i konkretne oblasti, na primer radnog prava, ugovornog prava, bankarskog prava, naplate ili korporativnog upravljanja, često daje najbolje rezultate.

Posebno su korisne veštine koje se ne stiču samo na fakultetu: pregovaranje, pisanje, prezentacija, upravljanje vremenom, poznavanje engleskog jezika i rad sa digitalnim alatima. Pravnik koji ume da objasni složenu pravnu materiju jednostavno i tačno vredi više od onoga koji samo citira propise. Isto važi za sposobnost da se prepozna rizik i predloži rešenje. Poslodavci često traže praktičan doprinos, ne samo formalno obrazovanje.

Karijera se gradi i kroz odnos prema poslu. Pouzdanost, diskrecija, etičnost i spremnost da se prizna kada se nešto ne zna, ali i da se brzo nauči, dugoročno se više cene od kratkoročnog samopouzdanja bez pokrića. Pravnik koji je prošao kroz različite sredine, banke, kancelarije, javni sektor ili privredu, može da razume širu sliku i lakše se prilagođava novim zadacima. Zato prvi posao ne treba posmatrati kao konačnu odluku, već kao jednu etapu.

Zaključak: nema savršenog posla, ali postoji bolja strategija

Tržište rada za pravnike je zahtevno, ali nije bez mogućnosti. Banke, advokatske kancelarije, javno beležništvo, izvršitelji, agencije za naplatu i privredna društva nude različite vrste karijera. Neki poslovi donose stabilnost, drugi dinamiku, treći visoku odgovornost uz skromniju početnu platu. Pravosudni ispit je vredan, ali sam po sebi nije dovoljan. Potrebno je znati šta se traži, kako se predstaviti i šta je za kandidata zaista prihvatljivo.

Kada se pojavi dilema između privatnog i javnog sektora, između banke i advokature ili između stabilnosti i napredovanja, korisno je vratiti se osnovnim pitanjima: koliko mi je plata važna, koliko vremena želim da provedem na poslu, kakvu vrstu rada želim da radim, koliko sam spreman da uložim u karijeru i šta mi dugoročno daje sigurnost. Odgovori se menjaju tokom života i to je normalno. Važno je da odluka bude informisana, a ne doneta pod pritiskom ili na osnovu tuđih nejasnih iskustava.

Za pravnike koji traže posao, najbolja strategija je kombinacija realnih očekivanja, dobro pripremljenog CV-ja, aktivnog traženja, širenja poznanstava, dodatnog učenja i spremnosti na privremene kompromise bez trajnog odricanja od cilja. Nema univerzalno najboljeg posla, ali postoji bolje usklađivanje između onoga što tržište nudi i onoga što kandidat može i želi da prihvati. Kada se ta dva dela poklope, čak i skromniji početak može da vodi ka solidnoj i stabilnoj pravničkoj karijeri.