Uskrsnji post: vodič kroz posne recepte, posni meni i post na vodi i ulju

Uskrsnji post je za mnoge pravoslavne vernike period pripreme, umerenosti i promišljanja, ali i vreme kada se u domovima češće sprema posna hrana. Pitanja o tome kako organizovati posni meni, šta pripremiti za posni ručak, kako napraviti ukusan posni doručak i šta jesti za posnu večeru javljaju se gotovo svake godine. Zato je ovaj tekst zamišljen kao praktičan i pregledan vodič kroz posne recepte, posna jela, post na vodi, post na ulju i najčešće nedoumice koje se tiču posnih namirnica.

Naglasak je na jednostavnosti, dostupnim sastojcima i realnim mogućnostima. Posna kuhinja ne mora da bude komplikovana, dosadna ni skupa. Uz malo planiranja, jednostavni posni recepti mogu da budu ukusni, hranljivi i dovoljno raznovrsni da se post ne doživljava kao odricanje od svakog zadovoljstva, već kao prilika da se obroci svedu na ono što je zaista potrebno. Uz zdrave posne recepte i umerenost, lakše se prolazi kroz sve nedelje ovog posta.

Šta je uskrsnji post i kako se organizovati

Uskrsnji post je najduži i najstroži post u godini za pravoslavne vernike. Traje 48 dana, odnosno sedam nedelja, i završava se Vaskrsom. Zbog dužine trajanja, mnogima je najveći izazov upravo organizacija obroka. Kada se unapred zna šta će se jesti, kada se obavi nabavka i kada se pripremi osnovno, uskrsnji post postaje mnogo lakši za sprovođenje.

Prvo je važno napraviti razliku između telesnog posta i duhovnog posta. Telesni post odnosi se na hranu, dok duhovni post podrazumeva molitvu, ispovest, pričešće, uzdržavanje od loših reči, loših misli i nepravednih postupaka. U praksi se ova dva vida posta prožimaju. Ako se post svede samo na izbegavanje namirnica, a zanemare unutrašnja priprema i dobra dela, mnogo toga ostaje nepotpuno.

Pre početka posta korisno je doneti jednostavan plan. Ako se posti na ulju, jelovnik može biti raznovrsniji. Ako se posti na vodi, obroci su jednostavniji i svode se na povrće, variva, žitarice, vloće, hleb, voće i orašaste plodove. Nije potrebno da svaki dan bude savršeno isplaniran, ali je važno da se izbegne situacija u kojoj se glad dočekuje bez pripremljenog posnog jela.

Post na vodi i post na ulju: šta je važno znati

U razgovorima o pravoslavnom postu najčešće se pominju dva oblika: post na vodi i post na ulju. Post na ulju podrazumeva da se u pripremi koristi biljno ulje, dok se post na vodi praktikuje bez ulja i bez drugih masnoća. Zbog toga su jela na vodi obično lakša, ali i zahtevnija za pripremu, jer nemaju onu punoću koju daje ulje.

Kod posta na vodi najčešće se koriste kuvano povrće, pasulj, sočivo, grašak, boranija, krompir, riža, ječam, ovas, heljda, sveže i suvo voće, orašasti plodovi i hleb. Od začina su korisni morska so, biber, lovor, peršun, celer, mirođija, ruzmarin, origano i drugi suvi i sveži začini. Posni recepti na vodi mogu da budu veoma ukusni ako se koristi više povrća i ako se obroci kombinuju tako da budu zasitni.

Kod posta na ulju jelovnik se može proširiti dinstanim jelima, pečenim povrćem, testeninom sa povrćem, pečurkama na ulju, salatama sa uljem i raznim namazima. Ipak, i tada treba imati meru. Post ne znači da se posni kolači i posne grickalice jedu bez ograničenja. Cilj je umerenost, a ne samo zamena jedne vrste hrane drugom.

Nije isto kako se posti u svakoj nedelji. Neki vernici prvu i poslednju nedelju posta provode na vodi, a ostale na ulju, ali praksa može da se razlikuje. Ako post traje prvi put ili ako postoje zdravstvene okolnosti, najbolje je posavetovati se sa sveštenikom i, kada je potrebno, sa lekarom. Post treba da bude podvig koji čovek može da nosi, a ne iscrpljivanje organizma.

Osnovne posne namirnice za dobro planiranje

Dobra posna kuhinja počiva na nekoliko osnovnih namirnica koje se mogu kombinovati na mnogo načina. U ostavi i frižideru korisno je imati pasulj, sočivo, grašak, boraniju, pirinač, heljdu, ovsene pahuljice, ječam, testeninu bez jaja, brašno, krompir, šargarepu, crni luk, praziluk, celer, paradajz, pečurke, kupus, karfiol, brokoli, tikvice, paprike, suvo voće, orahe, bademe, lešnike, susam, mak, sojino mleko, biljne pavlake i posne kekse kad je dozvoljeno.

Od začina su dragoceni morska so, biber, aleva paprika, origano, bosiljak, ruzmarin, peršun, mirođija, cimet, vanila, lovor i kombinacije začina za variva. Za posna jela često je važnije kako se namirnice kombinuju nego koliko su sastojaka skupe. Pasulj sa šargarepom i krompirom, riža sa pečurkama, pečene paprike sa belim lukom, karfiol sa mirođijom i salata od crvenog kupusa mogu da budu veoma ukusni uz sasvim obične namirnice.

Kada se kupuju gotovi proizvodi, uvek treba pročitati deklaraciju. Posne namirnice ne moraju da budu posne samo zato što na pakovanju piše „posno“. U sastavu se mogu naći mleko u prahu, surutka, kazein, želatin, jaja u prahu ili neka druga materija životinjskog porekla. Onima koji post strogo na vodi odgovaraće jednostavniji proizvodi, dok oni koji poste na ulju mogu lakše da pronađu odgovarajuću zamenu.

Posni meni: doručak, ručak, večera i užina

Dobar posni meni ne mora da bude skup ni komplikovan. Važno je da obroci budu dovoljno zasitni i da se smenjuju različite grupe namirnica. Za posni doručak mogu da posluže ovsene pahuljice sa suvim grožđem, seckanom jabukom, cimetom i sojinim mlekom; hleb sa džemom, medom ili posnim namazom; pečeni krompir sa začinima; kuvana riža sa voćem; ili palačinke od brašna, kisele vode i malo ulja kada je post na ulju.

Za posni ručak dobro dođu variva, čorbe, punjene paprike, đuveč, rižoto sa pečurkama, testenina sa povrćem, pasulj, sočivo, grašak sa rižom i pečeno povrće. Za posnu večeru mogu da se pripreme salate, namazi, pečurke u rerni, krompir salata, proja, hleb sa avokadom i paradajzom ili laka supa sa povrćem. Užina može da bude voće, orašasti plodovi, suvo voće, kokice, domaći kolačići ili čaj sa malo meda.

Kada je obrok na vodi, treba izbegavati ulje, margarin, biljne masnoće i gotove proizvode koji ih sadrže. Kada je obrok na ulju, treba birati hladno ceđena ulja za salate, a za kuvanje koristiti umerene količine. Posni meni je najlakše sprovesti kada se dva ili tri obroka unapred pripreme, pa se kasnije samo kombinuju.

Posne supe i čorbe za svaki dan

Supe i čorbe su temelj svakog posnog ručka. Mogu da se pripremaju od sezonskog povrća, sočiva, pasulja, pečuraka, krompira, tikvica ili paradajza. Za post na vodi dovoljni su voda, povrće i začini. Za post na ulju može se dodati malo ulja i propržiti luk ili šargarepa.

Recept za povrtnu čorbu: U lonac staviti seckani crni luk, šargarepu, celer, krompir i malo praziluka. Naliti vodom, dodati lovor, so i biber i kuvati dok povrće ne omekša. Pred kraj dodati seckani peršun i mirođiju. Ako se posti na ulju, na početku se luk i šargarepa mogu kratko prodinstati na malo ulja. Ako se posti na vodi, sve se kuva direktno u vodi.

Recept za čorbu od sočiva: Sočivo potopiti i oprati. U lonac staviti sočivo, seckani luk, šargarepu, celer i malo paradajza. Naliti vodom, dodati so, biber i lovor i kuvati dok sočivo ne omekša. Po želji dodati malo morske soli i sveže začinsko bilje. Ova čorba je zasitna, jednostavna i odlično se uklapa u posne recepte.

Posna variva i glavna jela

Variva su srce posne kuhinje. Pasulj, grašak, sočivo, boranija i leblebija mogu se pripremati na vodi ili na ulju. Kada se pripremaju na vodi, bez zaprške, mogu se dodati krompir, šargarepa i malo kukuruznog griza da jelo bude gušće. Kada se pripremaju na ulju, na početku se može propržiti luk i šargarepa, a pred kraj dodati malo začina i svežeg bilja.

Posni pasulj je jedno od najpoznatijih jela. Potopiti pasulj, oprati ga i kuvati sa lukom, šargarepom i lovorom. Kada omekša, dodati so, biber i malo aleve paprike. Ako je post na ulju, dodati malo ulja i po želji zapršku. Ako je post na vodi, jelo može da se zgusne krompirom ili malo griza. Na isti način mogu se spremati grašak i boranija.

Đuveč od povrća je odličan za ručak. Propržiti luk i papriku, dodati šargarepu, tikvicu, krompir i pečurke. Naliti malo vode ili soka od paradajza, dodati začine i peći u rerni dok povrće ne omekša. Pred kraj dodati malo riže ako se želi gušće jelo. Kada se posti na vodi, ulje se izostavlja, a povrće se dinsta u malo vode.

Punjene paprike mogu da se pripreme sa rižom, pečurkama, rendanom šargarepom i krompirom. Nadev se začini, paprike se poređaju u pleh, preliju vodom ili sokom od paradajza i peku u rerni. Ovo je jedno od onih jela koja se lako pripremaju za više obroka i dobro podnose podgrevanje.

Posne salate i predjela

Posne salate mogu da budu lagane, osvežavajuće i vrlo zasitne. Salata od crvenog kupusa sa rendanom jabukom, šargarepom i limunovim sokom odlična je uz kuvana jela. Salata od krompira sa kiselim krastavcima, lukom i senfom dobro se uklapa u posnu trpezu. Salata od pasulja sa prazilukom, kukuruzom i jabukovim sirćetom takođe je jednostavna i ukusna.

Namaz od krompira i šargarepe: Skuvati krompir i šargarepu, ocediti i izgnječiti. Dodati malo morske soli, bibera, limunovog soka, seckani peršun i, ako je dozvoljeno, malo senfa ili ulja. Dobro izmešati i služiti na hlebu. Ovaj namaz je odličan za posni doručak ili večeru.

Namaz od pečenih paprica i patlidžana: Peći paprike i patlidžan dok koža ne pocrni. Oljuštiti ih, iseckati i dodati malo belog luka, morske soli, bibera i limunovog soka. Po želji dodati malo ulja kada je post na ulju. Ovaj namaz je bogat ukusom i odlično se kombinuje sa hlebom i salatom.

Glavna jela od testenine, riže i pečuraka

Testenina bez jaja može da bude osnova mnogih posnih jela. Sa povrćem, pečurkama, pasuljem ili sojinim ljuspicama može da se napravi brz i ukusan ručak. Kada se posti na vodi, testenina se može poslužiti sa kuvanim povrćem, malo paradajza i začinima. Kada se posti na ulju, može se dodati malo ulja, belog luka i svežeg bosiljka.

Rižoto sa pečurkama: Propržiti luk na malo vode ili ulja, dodati seckane pečurke i šargarepu, pa dodati rižu. Naliti toplom vodom i kuvati uz povremeno mešanje dok riža ne omekša. Pred kraj dodati so, biber, origano i seckani peršun. Ako se posti na ulju, na kraju se može dodati malo biljnog margarina ili ulja za puniji ukus.

Pečurke u rerni: Očistiti pečurke, iseći ih na listove, staviti u pleh, posoliti, pobiberiti i posuti origanom. Peći na umerenoj temperaturi dok ne omekšaju i ne dobiju lepu boju. Kada se posti na ulju, pre pečenja se mogu preliti sa malo ulja i belog luka. Ovo je jednostavan posni recept koji se odlično kombinuje sa krompir salatom.

Riba u postu: kada i kako

Riba je u pravoslavnom postu dozvoljena u određenim danima i pod određenim uslovima. Za vreme uskrsnjeg posta pravila su stroža nego u nekim drugim postovima, pa se riba ne jede svakog dana. Kada je dozvoljena, može da se pripremi na više načina: pečena u rerni sa povrćem, kuvana u čorbi, poslužena uz krompir salatu ili pripremljena kao riblja pašteta.

Ako se priprema riblja čorba, osnova može da bude luk, šargarepa, celer, paradajz i začini. Ribe se dodaju pred kraj kuvanja kako se ne bi raspale. Za one koji ne vole mnogo kostiju, korisno je koristiti filete i dobro ih očistiti. Riba je najbolje da se jede u obrocima kada je dozvoljena, bez preterivanja i bez namere da se post pretvori u mrsni obrok.

Posni kolači i slatkiši

Posni kolači mogu da budu veoma ukusni, ali i lako mogu da se pretvore u zamku. Ako se posni kolači jedu stalno i u velikim količinama, post gubi svoju svrhu. Zato je bolje da se slatkiši pripremaju povremeno, za nedeljni ručak ili kao posebna užina.

Medenjaci: Pomešati brašno, cimet, malo sode bikarbone, med i vodu ili sok. Zamesiti testo, ostaviti ga da odstoji, pa ga razviti i peći u umerenoj rerni. Kada se ohlade, medenjaci mogu da se premažu džemom ili pospu mlevenim orasima.

Kuglice od smokava i oraha: Samleti suve smokve i orahe, dodati malo limunovog soka, soka od pomorandže i, po potrebi, malo šećera u prahu. Oblikovati kuglice i uvaljati ih u mlevene orahe ili kokos. Ovo je jednostavan posni slatkiš koji ne zahteva pečenje.

Posna torta sa keksom i voćem: U posni keks umutiti biljnu pavlaku, dodati seckano voće, malo cimeta i suvo grožđe. Smesu staviti u kalup i ostaviti u frižideru da se stegne. Po želji preliti rastopljenom posnom čokoladom ili posuti mlevenim orasima. Uvek treba proveriti da su keks, čokolada i pavlaka prikladni za post koji se praktikuje.

Najčešće dileme: žele, margarin, mleko u prahu, kvasac i kafa

Jedna od najčešćih nedoumica tiče se želea. Klasičan žele često sadrži želatin, koji može biti životinjskog porekla, pa se ne smatra posnim. Biljna zamena je agar agar, koji se dobija od algi. Kada se kupuju gotovi slatkiši, bombone, marmelade ili krema, treba pročitati sastav i proveriti da li sadrže želatin.

Margarin je biljnog porekla, ali nije svaki prikladan za svaku vrstu posta. Neki margarini sadrže mlečne sastojke ili tragove mleka. Kada se posti na vodi, margarin se ne koristi. Kada se posti na ulju, treba izabrati proizvod koji u sastavu nema mleko, surutku, kazein ni druge mlečne sastojke. Mleko u prahu i surutka u prahu takođe nisu prikladni za strogi posni jelovnik.

Kvasac je uobičajen sastojak posnog hleba i pita. Kada se kupuje pecivo, treba proveriti da li je testo bez jaja, mleka i masnoća. Domaći hleb, proja i pite lakše se kontrolišu jer se zna šta je u njih stavljeno. Kafa i čajevi mogu da se piju, ali treba proveriti gotove kafe sa mlekom u prahu. Instant kafa sa mlečnim proteinskim sastojcima nije prikladna za post.

Kada na deklaraciji piše da proizvod „može sadržati tragove mleka“, to ne znači uvek da je proizvod mrsan, ali znači da je pravljen u pogonu ili na liniji gde je bilo mleka. Strogost posta je lična stvar i najbolje je o takvim detaljima razgovarati sa sveštenikom. Neki vernici takve proizvode izbegavaju, a neki ih, uz blagoslov, prihvataju. Važno je da odluka bude mirna i dosledna.

Duhovni post: više od hrane

Duhovni post je srž svakog posta. Uzdržavanje od hrane ima smisla kada je povezano sa molitvom, ispovesti, pričešćem, praštanjem i dobrim delima. Post nije takmičenje u tome ko će jesti manje ili strožije. Post je vreme kada se čovek trudi da bude bolji prema drugima, da pazi na svoje reči, misli i postupke.

Korisno je tokom posta uvesti malu promenu u svakodnevnu rutinu: kratku molitvu ujutru i uveče, čitanje poučnog teksta, izbegavanje rasprava, pomoć nekome kome je potrebna i zahvalnost za ono što se ima. Ako se posti prvi put, najbolje je ne preuzimati previše obaveza odjednom. Bolje je da post bude umeren i dosledan nego da se započne sa velikim planovima koji se brzo napuste.

Kada su u pitanju zdravstvene okolnosti, post mora da bude prilagođen. Trudnice, bolesni, deca i osobe koje rade teške fizičke poslove često dobijaju posebne savete i blagoslove. Nije duhovno ni korisno iscrpljivati organizam do krajnjih granica. Cilj posta je unutrašnje čišćenje i rast u veri, a ne narušavanje zdravlja.

Praktičan plan za nedelju posnih obroka

Kada je uskrsnji post u toku, dobro je imati okvirni plan. Na primer, početkom nedelje skuvati veću količinu pasulja ili sočiva, jer se tako dobija osnova za dva obroka. Skuvati rižu i krompir koji se mogu kombinovati sa povrćem. Pripremiti jednu vrstu salate koja može da stoji u frižideru. Oprati i iseći povrće za brzu upotrebu. Napraviti jednostavan namaz za doručak.

Za dane na vodi dobro je imati više svežeg i kuvanog povrća, voća, orašastih plodova i žitarica. Za dane na ulju mogu se pripremiti dinstana jela, pečene pečurke, testenina sa povrćem i kolači. Ako se u domaćinstvu posti zajedno, dogovor olakšava pripremu. Ako posti samo jedna osoba, jednostavnije je pripremati obroke koji mogu da se kombinuju sa mrsnim jelima za ostale, a da se posni deo odvoji.

Važno je i da se ne pravi previše hrane unapred, jer svežina i raznovrsnost mnogo znače. Smrznuto povrće, konzervirani pasulj i gotove posne namirnice mogu da posluže kada se nema vremena, ali treba proveravati sastav. Umerenost i planiranje su najbolji saveznici u posnoj kuhinji.

Zaključak

Uskrsnji post je vreme kada se hrana jednostavnije priprema, ali ne mora da bude bez ukusa. Uz dobru organizaciju, posni recepti mogu biti raznovrsni, hranljivi i prijatni za celu porodicu. Posna jela od povrća, mahunarki, žitarica i pečuraka lako se kombinuju, a posne salate, namazi i kolači mogu da obogate posnu trpezu.

Bilo da se posti na vodi ili na ulju, najvažnije je da post bude umeren, promišljen i povezan sa duhovnom pripremom. Posni meni treba da služi čoveku, a ne da mu oteža svakodnevicu. Kada se na post gleda kao na period čišćenja, staloženosti i dobrih dela, onda i najjednostavniji obrok ima svoju vrednost. Uz strpljenje, planiranje i malo mašte, sve nedelje uskrsnjeg posta mogu da prođu u miru, zdravlju i unutrašnjoj ravnoteži.